top of page

Јим Цоуриер је бивши амерички тенисер, рођен 17. августа 1970. у Санфорду, на Флориди, и који је доспео на врх АТП светске ранг листе 1992. године задржавши се укупно 58 недеља, што је дванаест у историји са више недеља.

Када је играо у категорији малолетника или јуниора, освајао је тада престижни Оранж Боул, 1986. и 1987. године, као и Ролан Гарос у дублу у овој јуниорској категорији.  

 

Већ током своје каријере као професионалца у великим турнирима, почевши од 1988. године, освојио је четири гренд слема и направио велики корак на великим турнирима освајањем француског турнира на Ролан Гаросу, победивши га у епском финалу у пет сетова, не суочавајући се ни са чим више. и ништа мање Шта, Андре Кирк Агаси.

 

Исто тако, чини укупно 23 титуле на турнеји, међу којима се издвајају, поред поменутих мајора, додавањем пет Мастерс 1000, и који је у то време упоређиван као сличан игри Андре Агасија (подсетимо да су се обе појавиле из реномиране Тениске академије Ник Болетиери) и који се истиче, овај бивши играч форхенда и бекхенда са две руке, по томе што је био агресиван основни играч и одличан контра-ударац.

 

Међутим, током 1992. године, то је била његова сјајна година када је освојио два меча, као и остао непоражен у 25 утакмица и то је била година у којој је завршио сезону као број један на светској ранг листи. Такође те исте године придружио би се америчком тимском шампиону дуго очекиваног Дејвис купа.

 

Ево детаља о његовим гренд слем победама:  

 

- Аустралијан опен 1992. и 1993.

- Ролан Гарос 1991. и 1992. године.

 

Током своје каријере, остварио је укупно 506 победа на професионалној турнеји наспрам 237 пораза, освојио је престижно АТП финале светских турнеја или завршни Мастерс у два наврата (1991. и 1992.) и два пута Дејвис куп за тимове. и пута (1992. и 1995.).

 

Погледајте колико је био сличан Андреу Агасију у овом мечу УС Опена 1992. 

Јим

Курир

jim-courier-_edited.png

4 ГРАНД СЛЕМ

506 ПОБЕДА НА ТУРУ

ПРОТИВ 237 ПОРАЗА

 

БИВШИ БРОЈ ЈЕДАН У СВЕТУ

Овде на Мастерсу у Мајамију 2000. пред младим Давидом Налбандијаном:

bottom of page