Јелена Јанковић (Београд, Србија, 28. фебруар 1985), на инсистирање брата Марка, који ће јој на крају бити физички тренер, почела је да игра тенис у свом родном граду са 9 година. Затим, када је почео да схвата да жели да се потпуно посвети професионалној делатности, и уз пуну подршку родитеља, отишао је да тренира на престижној академији Ник Болетијери у Мајамију.  

Тако је почела каријера једне од три тенисерке, уз Динару Сафину и Каролину Плишкову, које су успеле да буду број 1 на свету, а да никада нису дотакле славу на гренд слему. Њен најбољи учинак у овој категорији турнира био је на УС Опену 2008, где је у финалу пала у низу од Серене Вилијамс. Поред тога, стигао је до три полуфинала на Ролан Гаросу и једно на Аустралијан опену. На Вимблдону, са своје стране, никада није прошао четврто коло, али је успео да победи у мешовитом дублу 2007. у партнерству са Џејмијем Марејем.

Његова најбоља верзија виђена је, тачније, између 2007. и 2008. У те две сезоне стигао је до 14 финала, у осам је освојио титулу, а у осам одиграних Мајора надмашио прву недељу. Стигао је и до полуфинала ВТА финала, свог најбољег учинка на том турниру, који би поновио 2009. и 2013. године, и попео се на врх светске ранг листе. У два различита периода на тој позицији акумулира укупно 18 недеља.

Представљајући своју земљу, био је на корак од тога да се избори за медаљу  Олимпијске игре у Пекингу 2008. након тесног пораза у четвртфиналу од Сафине. На колективном нивоу, исте године су стигли до финала Хопман купа, заједно са Новаком Ђоковићем, у ком су испали од Сједињених Држава Мардија Фиша и Серене Вилијамс. И 2012. у Фед купу су са Аном Ивановић формирале сјајан тим, али нису могле да победе моћну Чешку Петру Квитову и Луси Сафарову, такође у финалу.

Укупно је освојио 15 ВТА титула током своје каријере од 36 одиграних финала. Први у Будимпешти 2004, последњи у Хонг Конгу 2015. У средини, Премијер Мандатори Индијан Велса 2010 и Премијер 5 Синсинатија 2009 као најистакнутији.