6. новембра 1987. године у Београду, Србија, рођена је Ана Ивановић. Инспирисана ликом Монике Селеш, прозвана је да буде једна од великих тенисерки овог века због сјајних резултата у раном детињству. У сваком случају, иако је имала успешну каријеру, није постала све што се од ње очекивало.

О својим почецима у тенису, сама играчица је испричала детаље једне приче из детињства: „У мом клубу је био олимпијски базен. Током зиме су га испразнили и на дно ставили тепих. Истина је...уградили су две стазе на дну базена! Ту сам почела да тренирам." Тако је, морала да игра између два зида и без могућности тражења углова, научила да удара дубоко. Један од разлога зашто су њени тренери желели да тамо настави да тренира био је да је држи изоловану од бомбардовања која су се десила у оквиру југословенских ратова.  

Већ постављен као један од десет најбољих на свету, између 2007. и 2008. дефинитивно је експлодирао. Након што је изгубила финале Ролан Гароса и Аустралијан опена од Џастина Енена и Марије Шарапове, респективно, учврстила се на француској прашини савладавши Динару Сафину у узастопним сетовима. Поред тога, изборила је полуфинале Вимблдона и једно од своја три учешћа на ВТА финалима. Ови резултати су му донели да дође до врха светске ранг листе, на којој је позицију био 12 недеља.

Такве успехе остварио је са само 20 година, па му је свет тениса предвидео легендарну каријеру. Међутим, без даљег објашњења, није поново играо гренд слем финале и његов учинак на турнеји је опадао. Доказ за то је да је од петнаест титула које је стекао, осам их је било пре него што је напунио 21 годину.

2014. поново се појавио. Освојила је четири титуле и победила у 58 званичних мечева, оба рекорда за њу, а годину завршила као пета на свету. Исто тако, није успео да одржи добар учинак и услед неких повреда које су настале (стомак, кук, леђа) је на крају сезоне 2016. отишао у пензију.

На крају, треба напоменути да је четвртфиналом Ју-Ес опена 2012. стигао бар до тог примера на свим гренд слем турнирима. Поред тога, представљајући своју земљу, био је близу славе у Фед купу 2012. и Хопман купу 2013. заједно са Новаком Ђоковићем. Оба пута Србија је стигла до финала, изгубивши од Чешке и Шпаније.